Свети Јован Шангајски

О ПРАВОСЛАВНОМ ПОШТОВАЊУ
ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

Огради помисли моје, Христе мој, јер се, ево, чисту мајку Твоју опевати усуђујем (икос Успења Мајке Божје).

1) Од Апостолских времена па до наших дана, сви они који истински воле Христа, чествују и воле ону која га је родила, васпитавала и бринула се о њему док је био дијете. Ако је њу изабрао Бог Отац, сишао на њу Бог Дух Свети, Бог Син се уселио и оваплотио од ње, није ли онда Богородицу дужан да велича свако ко исповиједа Свету Тројицу. Још у току њеног живота на земљи Христови Апостоли указивали су јој велику пажњу, а нарочито еванђелист Јован Богослов који се бринуо о њој као о мајци, од времена када му је Господ рекао са крста:" "Ево ти мајке"! Тиме је Господ указао и на пут свима који хоће да уђу Царство Небеско. Еванђелист Лука је насликао неколико њених икона, неке заједно са Предвјечним младенцем, а неке без Њега. Када их је он донио Пресветој Дјеви, она их је одобрила и рекла: "Благодат Сина мога нека буде са њима", и поновила пјесму коју је изрекла у дому Јелисаветином: "Велича душа моја Господа и обрадова се дух мој Богу Спаситељу моме..." Дјева Марија се уклањала од славе која јој је, као мајци Господа припадала. Више је вољела да проводи вријеме у тишини и молитви припремајући се за одлазак у вјечни живот. До последњег дана свог земаљског живота она се старала да се покаже достојном Царства свога Сина, и на самрти се молила да Он избави душу њену од злобних духова (демона) који пресрећу људске душе на путу ка небу, покушавајући да их шчепају и одвуку са собом у ад. Господ је услишио молитву Своје Мајке, и у часу њене кончине Сам Он је сишао са неба са мноштвом анђела да прими њену душу. Пошто се Мајка Божја молила и за то да се може опростити са Апостолима, Господ је око њене самртничке постеље окупио и све Апостоле осим Томе. Уз свечане погребне пјесме сахранише Апостоли њено пречисто тијело. После три дана они отворише гроб да се још једном поклоне тијелу Мајке Божје, заједно са Апостолом Томом који је тада стигао у Јерусалим; али не нађоше тијело у гробу. Касније за вријеме обједа, блистајући небеском свјетлошћу, јави им се у ваздуху сама Богородица и рече им да је Син њен прославио и тијело њено и да она, васкрснута, стоји пред Његовим Престолом. И још им обећа да ће увијек бити са њима. Апостоли са великом радошћу поздравише Богородицу и стадоше је поштовати, не само као Мајку њиховог вољеног Учитеља и Господа, већ и као своју небеску помоћницу, покровитељку хришћана и заступницу цијелог рода људског пред Праведним Судијом. И свуда гдје се проповиједало Еванђеље Христово, стаде се прослављати и Његова Пречиста Мати.

У утроби Маријиној сјединили су се Бог и човјек. Она је била та која је послужила као лествица Сину Божјем, који је сишао са небеса. Она је и мост који преводи са земље на небо, она је, по благодати,у Духу Светом, мајка свих који се, духовно, рађају за живот у Царству Небеском.

Нанијети ударац поштовању Богородице значи ударити на коријен хришћанства, уништити хришћанство у самој његовој основи. Зато је, непријатељ Божји и цијелог рода људског, ђаво, измислио многе клевете, од којих ћемо неке, ради утврђивања у истини, овдје разобличити.

2) Јеврејски клеветници трудили су се да докажу да Марија није била девица у тренутку када је зачела Христа. Јеврејски преводиоци у својим новим (лажним) преводима Старог Завјета на грчки језик, познато пророчанство Исаије преводе "И ево млада жена ће зачети". Они тврде да јеврејска ријеч "ха алма" означава младу жену, а не дјевицу, како је стајало у свештеном (истинитом) преводу Седамдесеторице, гдје је то мјесто преведено са "Ево, дјева ће затруднети". Међутим, злонамјерност нових преводилаца била је очигледна, јер се упоређивањем разних мјеста из Библије јасно показује да ријеч "ха алма" значи управо "дјевица". Процвјетали Аронов жезал, камен који се сам одвалио од горе, како је у сну видио Данило, и још много тога из Старог Завјета било је праобраз рођења од дјеве. Безсјемено зачеће Христа могли су да поричу само они који поричу Еванђеље, док је Црква Христова одувијек исповиједала да се Христос "оваплотио од Духа Светога и Марије Дјеве".

3) Маријин чисти живот представља пријекор људима са нечистим мислима. Неки од њих су почели тврдити како је Марија остала дјева само док роди сина свога првјенца Исуса, позивајући се на јеванђење по Матеју, и како је она касније имала дјеце са Јосифом. Али ријеч "док" и њој сличне ријечи често означавају вјечност, многе реченице у Светом Писму то потврђују. На примјер говори се за Христа "засијаће у дане Његове правда и свуда мир, док тече мјесеца", али то не значи да ће када нестане мјесечеве свјетлости при крају свијета, нестати и правде Божје. Еванђеље јасно говори и о томе да су друга дјеца Јосифова, ап. Јаков (назван брат Господњи) и остала, била дјеца Јосифова из брака са првом женом (која је била умрла кад се Јосиф обручио са Маријом). Да Дјева Марија није имала дјеце види се и из тога што је са Крста Господ своју Мајку предао на старање свом вољеном ученику Јовану. Зашто би Он то учинио да је она имала још дјеце, осим Њега? Они би се сами бринули о њој. Пажљиво проучавање Светог Писма и Предања Цркве потпуно јасно показује неубједљивост приговора против приснодјевствености (или увијекдјевствености) Марије и посрамљује оне који уче другачије.

4) У петом вијеку цариградски архиепископ Несторије почео је проповиједати да је Марија родила само човјека Исуса, у кога се уселило Божанство и обитавало у Њему као у храму. Он је отворено почео проповиједати у цркви како Марију не треба називати Богородицом већ Христородицом, пошто она није родила Богочовјека. Како су овакве лажи и хуле узнемиравале Цркву ријешено је да се сазове Васељенски Сабор против Несторија. Сабор, трећи по реду, одржан је 431. год. у цркви Дјеве Марије у граду Ефесу, у коме је некада и боравила Пресвета Дјева Марија са ап. Јованом Богословом. Предсједавајући је био Св. Кирил архиепископ александријски заједно са ефеским епископом Мемноном. Сабор је устима својих чланова прогласио Несторијево учење за нечастиво и осудио га. Тако је, у ствари, одлука Сабора била глас Васељенске Цркве која је јасно изразила своју вјеру у то да је Христос, који је рођен од Дјеве истински Бог који је постао човјек, и пошто је Марија родила савршеног човјека који је уисто вријеме био и савршени Бог, она се зато с правом има поштовати као Богородица.

5) Злоба "кнеза овога свијета"= ђавола, наоружала је "синове погибли" да још једном покрену рат против Емануила и Његове Мајке. Они су сад похулили на свете иконе и забранили поштовање икона Христа, Богородице и његових светих угодника, као и њихових светих моштију. Богородица је и тада снажила ревнитеље побожног поштовања икона у њиховој борби, чинећи многа чуда и знамења преко својих икона, исцјеливши и одсјечену руку Јована Дамаскина, који је писао у заштиту икона. Гоњење поштоватеља светих моштију и икона опет се завршило славном побједом Православља на седмом сабору у Никеји. Свети Оци су објавили већ познату истину да се поштовање које се указује иконама преноси на светитеље на њима изображене. Много је чодотворних икона Пресвете Богородице од којих да посебно поменемо Св. икону Тројеручицу (која се данас налази у манастиру Хиландару) и Иверску икону Мајке Божије.

6) Када су били разобличени они који су порицали непорочни живот Пресвете Дјеве, затим они који је нису признавали за Мајку Божију, и најзад они који су се гнушали њених икона, када је слава Богородице обасјала цио свијет, појавило се учење које је, тобож, веома преузвишавало Дјеву Марију, а у ствари је одрицало све њене врлине. То учење назива се учењем о непорочном зачећу Дјеве Марије, и дошло је од "најлукавијих" од присталица римског папског престола пошто су они отпали од Саборне или Апостолске Цркве а тиме се лишили и благодати Светог Духа. Оно проповиједа да је "Преблагословена Дјева Марија у првом трену свога зачећа, била сачувана слободном од сваке нечистоте првородног гријеха". Другим ријечима, Мајка Божја када је Била зачета у утроби своје мајке Ане била је сачувана од првородног гријеха, а такође није могла имати ни личне гријехе. Али то није све, говорећи о мукама које је Богородица претрпјела стојећи под крстом свог вољеног Сина они све то сматрају допуном Христових страдања, а Марију нашом саискупитељком. Тако римска црква, у својој тежњи да узвиси Пресвету Богородицу, њу већ назива допуном Свете Тројице. Одбацујући овакву ревност не по разуму ми, заједно са Св. Епифанијем Кипарским, можемо рећи "подједнаку штету наносе и јереси које унижавају Дјеву, као и оне које је прослављају више него што треба". А Св. Игњатије Брјанчанинов каже: Истини је страно свако преувеличавање или умањивање она свему даје праву мјеру и право мјесто. Прослављајући непорочност Дјеве Марије и њено одважно и срчано подношење невоља током живота на земљи, црквени Оци у исто вријеме исповиједају да је једини искупитељ људског рода Господ и да Христу у његовом страдању није била потребна помоћ од других људи. Још пророк Исаија каже за Христа: погледах и никога не бјеше да помогне, и зачудих се што никога нема да ме подржи, али ме избави десница Моја. Свети Оци уче даље да су сви људи, па и дјева Марија, потчињени првородном гријеху, а да је једини изузетак Христос зато што је рођен од Дјеве. Када је Христос дошао кроз чисту дјевствену Мајку и родио се од ње Он је очистио њену женску природу. Али ни тада, како о овоме говоре Св. Василије Велики, Св. Јован Златоусти и Св. Григорије Богослов, Дјева Марија није стављена у немогућност да згријеши, него је наставила да се труди на свом спасењу, и побиједила је сва искушења. Јер ако је Дјева Марија постављена у немогућност да згријеши и није згријешила, у чему је онда њена похвала? У томе се и пројавила праведност и светост Дјеве Марије, што је она будући човјек подобострасан нама тако завољела Бога и предала му се, да је Својом чистотом далеко надмашила све људе. Због тога се она и удостојила да буде очишћена сишавшим на њу Духом Светим и да од Њега зачне Самог Спаситеља свијета. По Св. Апостолу Павлу у Христу Исусу нема разлике између мушког и женског, Христос је искупио сав род људски, тако да је у Његовом Васкресењу подједнако ликовао Адам и радовала се Ева, док је својим Вазнесењем Господ узвисио цјелокупну људску природу.

7) Православна Црква се држи онога што је у Светом Писму и у Светом Предању речено о Пресветој Богородици и свакодневно је прославља у својим храмовима као Мајку Божју и Царицу Небеску иштући од ње помоћ и заштиту. Молитве Пресвете Богородице су свесилне, јер много може материнско Заступање. Пресвета Богородица је брза заступница свих који јој се са вјером обраћају. Преукрашена Божанском славом она стоји и стајаће и на дан Страшног Суда са десне стране престола њеног Сина царујући са Њим.

Свих паћеника радост, увређених заступница, гладних хранитељка, путника утјеха, бродоломника пристаниште, болнима посјета, немоћних заштита и заступница, ослонац старости, Мајка Бога Вишњега, ти јеси, Пречиста (стихира Одигитрији).

Нада и заштита и прибјежиште хришћанима у молитвама неуморна Богородица, која спасава свијет непрестаном молитвом својом, дан и ноћ се моли за нас и жезла царства њеним се молитвама утврђују (из пјесама Богородици).

Нема ума ни ријечи који би изразили величанственост оне која се родила у грешном роду људском и постала часнија од Херувима и славнија од Серафима.

Гледајући неисказане Божанске и Божанствене тајне у Дјеви благодат пројављену и испуњену очигледно, радујем се и тешко ми је да схватим на који је начин изабрана чиста, она која је једина изнад свих створења, видљивих и појмивих. Зато желећи да је похвалим, ум се мој веома ужасава и реч ми застаје; па ипак се усуђујем да је величам и казујем да је она обитавалиште небеско (икос Ваведења).

Снебива се сваки језик како да те добро похвали по заслузи, и збуњен је сваки ум, па и надсвјетски, како да те опјева Богородице; ипак Блага, праву Вјеру прими, јер знаш божанствену Љубав нашу; тебе, заступницу хришћана, ми величамо! (ирмос девети песме Богојављања).

Пресвета Богородице спаси нас!

- ( врх стране ) -