Епископ шумадијски Јован (Младеновић)

Ј О В А Н
ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ
ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ
Свему свештенству, монаштву и вернима ове Богомчуване Епархије; благодат вам и мир од Бога Оца и Господа нашег Исуса Христа и Духа Светога и да молитве Светог Саве буду са вама.

Свети оче Саво, моли Бога за нас

За Светог Саву је давно речено да је “најлепше и најмудрије српско дете” које је даровано Богу, али и најлепши српски лик кроз који се Бог нама показује. Кроз њега је биће овог народа најбоље видело и предосетило Царство Божије и вечни живот. Непознати и далеки светови који се скривају иза завесе овога света у њему су се открили на најлепши начин. Кроз њега је наш дух доживео најбољу катарзу, а мисао највећи узлет. Наша бурна природа, често склона разузданости и деструктивној стихији, Светим Савом се оплемењивала и припитомљавала.

Велики Достојевски је открио, да је човек без живог и истинитог Бога оштећен и понижен. Зашто? Зато што је истина искуство да, каквог Бога човек изабере, онакав је и сам; какав идеал човек изабере, тај га идеал води и обликује, то је правда неоспорна.

Свети Сава је изабрао и сам био изабран од Живог и Истинитог Бога, Бога који се јавио и открио у Христу. Зато је Свети Сава тако величанствен, тако боголико леп, тако људски предиван, и непролазан. Таквог је Светог Саву прихватио српски народ, а нарочито деца. Јер она тако воле Светог Саву и осећају га да је пријатељ који с Богом разговара. По идеалу који је изабрао, по идеалу Христа, Свети Сава је постао лепота, доброта, светост, праведност, слобода, мудрост, просвета, учитељство, вођство овога народа.

Зато је српски народ у дубоко побожној души својој истакао Светог Саву као највећег свога Просветитеља. И данас прави Срби су познати по томе што Светог Саву славе као првог Просветитеља и јединог истинског Просветитеља рода српског.

Просветитељски рад Светог Саве и по својим циљевима и методама по много чему је другачији од онога што се данас подразумева под појмом просвете. Европска просвећеност свела је мање-више просвету на школско образовање, прагматично знање и конкретно учење. Светосавски тип просвете разликује се од овог типа просвећености и схватања васпитања, не само по томе што придаје изузетан значај моралном образовању и обликовању људске личности, него и по самим основама васпитања уопште, као и по поимању људске личности и људске заједнице и њиховог крајњег назначења, јер је светосавско просветитељско учење, засновано на темељима Христове науке.

Отац наше народне просвете Свети Сава је схватио просвету као знање и вежбање. Пре свега као знање врлина и вежбање у врлинама. Отуда је народна просвета у органској и нераскидивој вези са народном Црквом. Јер Црква је најбогатија ризница знања о врлинама и методама вежбања у врлинама. Школа није само зато да да многа знања, него да одучи омладину од злоупотребе знања. Јер није тако тешко стећи знање колико не злоупотребити га. Знање се може стећи и ван школе. Но школа је вежбаоница у врлинама јаког карактера, вежбаоница у употреби стеченог знања, на добро своје и свога народа. До данашњег дана такав идеал просвећења и васпитања лежи дубоко утиснут у народној души.

Зато за Светог Саву образовање не значи (као данас) стицање знања него обнављање у нама образа Трисветог Бога силом Духа Светог. Отуда су основни темељи Светог Саве у просвећивању народа српског Вера и Истина. Зато он у Студеничкој и Жичкој повељи позива сва своја српска чеда да приклоне богољубива срца своја да чују речи светих истина, да их ставе у срца своја, у савест душа својих, пред очи ума свога, и да их разумеју, па вели: “Стога вас, браћо и чеда, ово прво молим да, положивши сву наду на Бога, држимо се пре свега праве вере његове”.

То нам и данас поручује Свети Сава са неба да се држимо праве вере и Истине и да не дозволимо да нас ововремене прилике и неприлике заведу у странпутице и отуђења, поделе и свађе. То нам он поручује како деци и омладини тако и родитељима и указује нам на опасност и штетност и по душу и по тело од завођења наше омладине, и не само омладине, и одвођења у разне секте и узимања разних опијума. Ово зло које има тешке последице присутно је и у нашој средини и по нашим парохијама и тако убија не само душу, него разара духовни и душевни систем, разара и разрођује породицу и уништава саму личност човека. А највећа ствар у овоме свету, највећа реалност је бити човек – ни небо, ни земља, ни све галаксије, ни сва знања, ни силе, ни техника, ни власт, ни цивилизација – не вреде једног људског бића. Све је то мало и ситно за човека. Јер све ово не вреди колико једно људско биће, колико дубина и висина људске љубави, људске среће, људске радости па и људске туге и људске трагедије.

У овом нашем садашњем времену у коме живимо, времену које је оптерећено свим и свачим и што угрожава и саму људску егзистенцију, поставља се питање бити човек или не бити човек? Тешко нам је да опстанемо и као људи и као хришћани. Имамо невоља са свих страна и од моћника овога света али усуђујем се рећи, да нам је највећа невоља од нас самих, од наше подељености како у народу тако и у породици. Сигурно да нам није лако да се и поред свих потешкоћа усправимо и да останемо усправни као људи, али зато треба да гледамо у лик Светог Саве. Да нам он буде углед, идеал и вођа, свети Учитељ и Просветитељ, као што је њему био Христос.

Лепота Светога Саве је у његовом Христољубљу. И то његово Христољубље било је извор свеколике љубави његове према људима, према свима створењима Божијим. Своју службу, свој подвиг, своје мучење, свој труд око народа свога, своје милосрђе, своје зидање и стварање – све је он то сматрао жртвом верној љубави својој, верној и јединој – Христу Господу.

Још је лепота Светог Саве у свечовечанској љубави његовој. Он је волео људе као браћу своју, као децу Небеског Оца. Он је волео Србе и друге народе Божије на земљи као себе самога. Из љубави према људима Свети Сава је стварао свуда мир и добру вољу. Он је саветовао кнеза Стреза да не пролива братску крв, он је мирио браћу своју. Дакле, он је био пре свега човекољубив, како га је и научио његов Учитељ и Спаситељ. Зато будући прави човекољубац Свети Сава је био и прави родољуб, а родољубља, драга децо Светог Саве, нема без човекољубља.

Има људи без љубави. Има људи са ниском и себичном љубављу и љубави из интереса. Свети Сава није био од тих људи. Он је био сав испуњен пламеном љубави према Највишем, Најлепшем и Најсветијем. То је сам Господ Исус Христос, кога је он поставио у темељ свога сопственог живота, и у темељ српскога народа, и у темељ српског царства, и у темељ васпитања српске омладине и српског народа.

Молитва. пост, бдење, труд и подвиг све је то Свети Сава чинио за спасење своје душе и српског народа и зато се он понудио Богу на жртву и за спасење свога народа. Трудимо се, браћо и сестре, да његов труд не изневеримо, него да на његов труд и ми додамо и наш труд и тако ћемо као народ задобити и лепоту духовну Светога Саве.

Честитајући вам Славу, ја вам саветујем ради ваше среће: не трчите за лепотом пролазном и богатством овога света, који су само сенка, само варка и који не зависи само од вас. Него се трудите и трчите за лепотом и богатством непролазним, лепотом душе и карактера, лепотом најлепшега детета српског. У овом труду нека вас благослови Свети Сава, и нека вам Бог буде у помоћи. Амин.

у Крагујевцу,
на дан Светог Саве 2004.године

С благословом, ваш у Господу Епископ шумадијски Јован

- ( врх стране ) -